# Zašto GLUPI LJUDI postoje? **Channel:** Igor priča **Source:** https://www.youtube.com/watch?v=A1gzcWEn_JU **Transcript page:** https://www.withtranscript.ai/video/A1gzcWEn_JU ## Chapters - 0:00 — Zašto glupi ljudi postoje - 2:57 — Evolucija i Dunning-Krugerov efekat - 13:13 — Pamet, racionalnost i Nobelovci - 17:45 — Kako se meri glupost - 22:42 — Zašto glupost opstaje danas ## Transcript **[0:00]:** Ja sam gotovo siguran da vam se dešava na nedeljnom nivou da naletite na nekog ekstremno glupog čoveka i da, ono, ostanete zabezeknuti i da se pitate kako je moguće da neko može da bude toliko glup. Pritom, to se dešava na svim nivoima. To može da bude neko ko radi jako loše plaćen posao i istovremeno neko ko je fakultetski obrazovan čovek i radi neki veoma odgovoran i dobro plaćen posao. Drugim rečima, glupi ljudi su svuda oko nas. S druge strane, ne znam da li i vi imate taj moment, ali recimo ja kad se setim sebe samog od pre 10 ili 15 godina, ja sam u fazonu, čovječ, kakva sam ja galuperda bio. **[0:43]:** A što je najgore od svega, u tom trenutku sam mislio da sam jako pametan. Baš sam imao ono mnogo neopravdanog samopouzdanja. I onda, kada sam shvatio da se to iz godine u godinu ponavlja, da ja svaki put kada prođe par godina pa pogledam unazad, vidim da sam bio ono što danas smatram glupim čovekom, zapitao sam se, ok, ali gde sam ja u odnosu na druge ljude? Da li mene i svi ostali ljudi u ovom trenutku vide kao glupana, kao što ja sada uviđam da sam pre par godina bio glup. I kako se to uopšte meri? **[1:18]:** Koliko je IQ test precizan u merenju toga, isto tako zašto kažu da nije, tako da sam godinama čitao, slušao i istraživao na tu temu i rešio da od toga napravim jedan video. Ja sam Igor, a ovo je priča o tome zašto glupi ljudi postoje, zašto obstaju u društvu i zašto nikada neće nestati. Ok, pre nego što uđemo u samu priču o glupim ljudima, hoću samo da vam pokažem jedan sajt i aplikaciju koji se bore protiv ljudske gluposti i to na najefikasniji mogući način, a zovu se historia.rs. U pitanju je platforma za slušanje audio knjiga, što je za mene doslovno otkrovenje veka, jer po ceni jedne knjige dobijam preko 500 naslova, a biblioteka pritom iz dana u dan postaje sve veća. Naravno nije stvar u ceni, već u tome što sam knjige počeo da slušam dok vozim i dok obavljam nedeljnu nabavku u supermarketu ili na pijaci, vi koji me srećete ovako po gradu i javljate mi se, verovatno ste primetili da skoro uvek imam slušalice. **[2:20]:** To mi stvarno pomaže, jer ovako sa običnim knjigama zaista nisam stizao da čitam onoliko koliko bih želeo, samo sam kupovao i gomilao tamo knjige bez veze na podlicu, tako da ovo je stvarno za mene velika stvar. Knjige čitaju uglavnom naši profesionalni glumci. Ima i poznatih imena. I recimo ja bih vam preporučio da krenete sa mojom omiljenom knjigom, ako je niste pročitali, u pitanju je životinska farma koju je napisao veliki George Orwell. Obovezno posetite storija.rs, imate 7 dana probni period, imate dole link u zakačenom komentaru, a ujedno, to će biti najbolji način da pružite podršku mom kanalu. **[2:57]:** Ok, dakle, predpostavljam da svi znate za teoriju evolucije i prirodnu selekciju. To je naučno potvrđena teorija koja kaže da iz generacije u generaciju sva živa bića se menjaju, malo po malo. U tom procesu nastaju neke, nazovimo ih, anomalije i one jedinke čije se anomalije ispostave kao nešto dobro i nešto korisno, oni imaju veću šansu da prežive i ostave potomstvo i tako te jedinke potiskuju ona živa bića sa manje korisnim osobinama. Ukratko, tako su recimo izumrli neandertalci, a mi smo preživeli jer prosto homo sapiens je imao neke bolje karakteristike. To je najveće rečeno teorija evolucije i priča o prirodnoj selekciji. **[3:40]:** Međutim, kako to da prirodna selekcija ne eliminiše glupe ljude? Da li to sad znači da prirodna selekcija uopšte i ne postoji i da je teorija o evoluciji netačna? Pa ne. Prirodna selekcija definitivno postoji, ali isto tako postoji dosta razloga zašto je glupost imuna na prirodnu selekciju. A vidjet ćete da sve ovo ima smisla i sve kockice će se složiti, samo moramo da idemo redom i polako. **[4:05]:** Iako vam sada to možda ne doluje logično. Prvo moramo da krenemo od takozvanog Dunning-Krugerovog efekta i to je jako zanimljivo kako je uopšte nastao taj naučni rad. 1995. godine u Pittsburghu jedan čovjek koji se zove MacArthur Willer ulazi u sred bela dana u banku sa pištoljem u ruci, nema nikakvu masku, Nema kapuljaču, nema kačket, nema čak ni naočare za sunce, znači uopšte ne pokušava da se sakrije od nadzornih kamera koje su i tada postojale i vidi se da je krajnji opušten. Ništa, opljačka on banku, sedne u auto i ode odmah do druge banke i tamo uradi potpuno istu stvar. stvar, s tim što se ovaj put čak malo i nasmešio u kameru kad je pogledao. Naravno, policija uzme te snimke, objavi ih na lokalnoj televiziji i kaže, ako prepoznate ovog čoveka, vi nam javite. I u roku od nekoliko minuta stižu prijave od ljudi koji su ga prepoznali i policija mu dolazi na vrata, hapse ga, vode ga u stanicu i tamo mu pokazuju snimak iz banke gde se vidi da je to on, a on gleda snimak i ne može da veruje svojim očima, u potpunom je šoku i sve vrijeme ponavlja, ali imao sam sok od limuna. **[5:15]:** O čemu se to radilo? Njemu je neko pokazao foru sa libunom, kad umočiš penkalo u limunadu i pišeš po papiru, ništa se ne vidi, ali kad zagriješ malo taj papir, pojave se slova. **[5:28]:** I sad, on je Mentol pomislio da ako se polije limunadom, da će i on postati nevidljiv za kamere, kao što su slova na papiru nevidljivo. Čak je to testirao sa nekim Polaroid aparatom, uslikao se i iz nekog razloga se nije pojavio na fotografiji, verovatno je promašio kadar. kreten, to nikad nećemo saznati šta je uradio, ali to je za njega bio naučni dokaz. I sad, naravno, ta priča je dospela u novine, a jedan primjerak tih novina je dospel u ruke jednog profesora socijalne psihologije sa Univerziteta Cornell, koji se zove David Dunning. I on sad čita to i ufazono je, okej, jasno mi je da je u pitanju glup čovek, ali kako je moguće da ni u jednom trenutku nije posumnjao u sebe? **[6:13]:** Znači, očigledno je da on nema trunke sumnje, u to da limunada čini ljude nevidljivim za kamere. Kako si nije zapitao da niko pre njega nije provalio da limun može da te učini nevidljivi? Tako da njemu je baš taj slučaj bio inspiracija da sa svojim studentom Justinom Krugerom napravi jednu seriju eksperimenata koja će kasnije prerasti u naučni rad po kom će njih dvojica kasnije postati slavni, bukvalno. Siguran sam da su mnogi od vas čuli za taj Dunning-Krugerov efekt. Dakle, dali su studentima testove iz tri oblasti, a to su logičko rasuđivanje, gramatika i smisao za humor. **[6:51]:** Jeste da je humor teško oceniti, ali oni su kao angažovali profesionalne komičare da ocene neke viceve i studenti su morali da pročitaju svaki taj vic i da mu daju ocen. Jer kao, nije isto da su ti smešni fazoni od kursa, sa, sa, sa... Sa lukom! Sa majonezom! Ili od, ne znam... **[7:13]:** Louis CK, na primjer. E, ali glavna fore bila da oni na kraju tog testa daju procenu koliko su dobro uradili taj test u odnosu na druge ljude koji su uradili taji isti test procentualno. I tako su 1999. godine objavili rezultate tog naučnog rada, a Naslov je bio nesposobni i nesvesni toga. O čemu se radi? **[7:34]:** Najveće otkriće tog rada je bilo da oni koji su imali najlošije rezultate, oni su u proseku bili bolji od 12% ljudi, a mislili su da će biti bolji od 62% ljudi. Znači, svi su oni sebe precenjivali za 50% u proseku. Ali kako kod ljudi dolazi do tako velikog raskoraka između onoga što vi jeste i onoga što mislite da jeste? Zato što Da biste vi prepoznali da ste napravili neku grešku, vi prvo morate imati baš to znanje koje nemate. Drugim rečima, vi morate biti svesni toga koliko ne znate. **[8:10]:** Tu postoji ona čuvena izreka jednog belgijskog komičara Filipa Želuka koji je rekao, ti kad umreš svima oko tebe je jako teško, svi plaću, osjećaju se loše, a s druge strane ti ni ne znaš da si umro. I sve jedno ti je. E pa isto tako kad si glup. Ima još jedna misa koja opisuje Dunning-Krugerovo efekat. Mislim da je to Galeb rekao u nekom od svojih podcasta gde su tema bile teorije zavere. **[8:33]:** Kaže, ako si dovoljno neupućen u neku oblast, sve može da postane teorija zavere. Znaš kao, ova moja vešmašina ima Wi-Fi, ako ja ne znam ništa o tome kako funkcioniš u radiotalasi, ja mogu vrlo lako da sebe ubedim da je Wi-Fi na mojoj vešmašini zapravo nečija namera da putem radiotalasa kontroliše moj um i da je to sve jedna velika judeo-vatikansko-satanističko-pedersko-komuno-ustaško-četnička zavjera, pa onda još na kraju vole da poentiraju to sa pametnome dosta. E, ali onda moramo da se vratimo na ono pitanje sa početka. Ako evolucija nagrađuje jedinke koje imaju najbolje karakteristike, zašto onda glupost nije izumrla odavno? Prvi problem je u tome što evolucija ne funkcioniše baš tako kako mi zamišljamo. **[9:18]:** Priznajem, i ja sam posmatrao to na pogrešan način, ali onda sam shvatio da evolucija ne nagrađuje oni koji su najpametniji, najjači ili najlepši, već ona jednostavno nagrađuje samo i isključivo one koji prežive dovoljno dugo da ostave svoje potomstvo. Što više potomstva. To je jedini kriterijum koji evolucija poznaje. To znači da je prirodi potpuno sve jedno da li vi znate Pitagorinu teoremu i da li zarađujete milione ako vi nemate decu ili ako recimo imate jedno dete, a s druge strane neko ko je potpuni idiot i ima dvanestoro dece sa svojom ženom idiotom, po pravilima evolucije oni su ti koji su uspešniji od vas. Vrlo jednostavno. **[10:01]:** Drugi problem je u tome što naš mozak troši mnogo energije. On sam troši čak 20% uhupne energije koju naše telo potroši u fazi mirovanja. To u prevodu znači da bi za pametniji mozak, da tako kažem, nama trebalo mnogo više hrane, a mi, ljudi, tokom 99,9% svog postojanja nismo baš imali hrane u izobilju kao što to imamo poslednjih stotinak godina. Tako da naš mozak je, tako reći, kroz evoluciju modelovan da bude dovoljan samo za preživljavanje, a nije praviljan da čovjek s njim proizvodi nuklerno nauružanje i leteće automobile. Prosto nije. **[10:41]:** I treći, najvažniji razlog je naučno potvrđen 2011. godine od strane naučnika Dominika Johnsona i Jamesa Fowlera. Oni su napravili jednu matematičku simulaciju evolucije i pustili hiljade generacija ljudi da se takmiče za neki resurs. Primjera radi. Hajde da zamislimo tri praistorijska čovjeka koje najđu na neku ulovljenu životinju. **[11:03]:** Ali tu životinju su već ulovili neki članovi drugog plemena. I sad, jedan od njih je tip koji sebe stalno podcenjuje i u fazonu je, a ne ne, ovi su jači od mene, ja ću da odustanem. Drugi tip je čovjek koji sebe uvek dobro procenjuje i zna kada ne treba, a kada može da se takmiči sa drugima. A treći tip je oni koji sebe uvek predcenjuje. On je uvek u fazonu Ma ja ovo mogu, sad ću da ih porazbijem sve ovde, ne mogu mi ništa. **[11:29]:** Do tog istraživanja svi smo mi nekako verovali da oni ljudi koji tako precenjuju sebe, oni najkratše žive. Znaš, kao, to su ti oni koji se bave nekim ekstremnim sportovima, koji, ono, luduju, preskaču zgrade, penju se na vrhove nebodera bez ikakve zaštite i to. Međutim, ovde je matematički dokazano da se u evolutivnom smislu isplati ako si taj koji precenjuje svoje mogućnosti. Jer šta je fora? Ako ovaj tip koji je realan u proceniji kaže, ne, ne, ne ovi su prejaki za mene, neću da se kačim, idem kući i on ode kući gladan i pitanje je da li će sutra ponovo imati bilo kakvu priliku da nađe neku hranu, što znači da je sebi značajno smanjio šanse za preživljavanje. **[12:10]:** Ovaj što je sebe potecenio je isto tako otišao kući gladam, a možda je narodnog dana i umro od gladi, ali ovaj što je sebe precenio, ispostavilo se da je taj uvek najbolje prošao jer njegove šanse su makar 50-50, a ovaj što odmah odustaje, on ni nema nikakve šanse. Drugim rečima, Dunning-Krugerov efekat, tj. precenjivanje sebe, nije nikakva greška u sistemu, nego je to prosta osobina koju je evolucija do sada nagrađivala. A na kraju krajeva, opet kažem, mi smo poslednjih stotina godina u fazi kada preživljavanje više ni nije toliko upitno. Mi živimo u svetu u kom na kinder jajetu postoji upozorenje da se plastični deo ne jede, imamo sigurnosne pojaseve u prevoznim sredstvima, imamo hitnu pomoć. **[12:54]:** Mislim, naravno da glad postoji i dalje u nekim delovima sveta, ne želim to da relativizujem, ali na globalnom nivou, sve ukupno gledano, mnogo je postalo teže da ne preživiš. Dok ranije bilo je dovoljno da, ne znam, uđeš u šumu, pojedeš pogrešnu pečurku i tvoja genetska linija se tu završava, nema više. **[13:13]:** E sad, dolazimo do pitanja kako ja da znam da li sam glup ili sam pametan. Šta uopšte znači biti pametan? Zapravo, to uopšte nije jednostavno pitanje jer, pazite ovako, postoji nešto što se zove Nobelova bolest. **[13:26]:** Ja bih čak rekao da lično poznajem ljude koji pate od te bolesti. Mislim, to nije prava bolest, ali to je jedna pojava koja je prosto tako nazvana. Taj termin je nastao zahvaljujući ljudima kao što recimo Kerry Mullis. On je 1993. godine dobio Nobelovu nagradu za hemiju zato što je osmislio PCR metodu za umnožavanje DNK. **[13:46]:** To je inače isti onaj PCR test koji smo mi radili tokom pandemije. Čovjek je bukvalno u potpunosti promenio forenziku i čitavu medicinu. Toliko je bilo veliko to njegovo otkriće. Međutim, to što je on bio neverovatno dobar u jednoj grani jedne nauke, ne znači da je on bio dobar u svem drugom. Pa je tako Verovao u astrologiju, što je za nekoga ko se bavi naukom, pa malo je reći neobično. **[14:10]:** Zatim je tvrdio da HIV ne izaziva SID-u, a u svojoj autobiografiji je opisao susret sa... Svetlećim rakunom koji je razgovarao s njim i koji je možda bio vanzemaljac. Da, i recimo imamo još jednog Nobelovca koji se zove Lique Montagne, koji je dobio Nobelovu nagradu za otkriće virusa HIV, koji se kasnije malo zaneo sa homeopatijom i teorijom da voda ima pamćenje. Takvih primjera ima mnogo. Opet kažem, ja neke i lično poznajem i da se sa time nisam susreo, ne bih verovao koliko kod takvih ljudi može biti veliki raskorak između njihovih dostignuća iz oblasti koju su posvetili ceo život i gluposti u koje su sami sebe uspjeli da ubede. **[14:55]:** Kako do toga dođe? Pa tako što kada je čovjek doslovno genije u jednoj oblasti, Njemu je izuzetno lako da poveruje da je genije za apsolutno sve druge oblasti, pritom on živi u nekom mehuru, njegovi prijatelji su uglavnom ljudi koji se bave istom oblašću kao i on, i u tom svom mehuru on je rok zvezda, bukvalno. Svi mu se dive, svaki dan iznova i iznova, i tako njegovo samo opuzdanje proleti kroz krov i prosto počinje da veruje u svakojake gluposti i da pravi neke potpuno nenormalne teorije koje prosto nisu zasnovane na nekom konkretnom znanju. Prosto nije se udubio dovoljno u neku drugu tematiku. I sad, kako mi takve ljude da okarakterišimo? **[15:32]:** Jel su oni pametni ili glupi? Mislim, ako si ti lik koji veruje da može da priča sa Svetlećim Rakunom i mrtav ozbiljan pričaš javno o tome, da li ja zaista za tebe mogu da kažem da si pametan? Sad sam se svetio da čak postoji kod nas jedan takav poznat slučaj sa jednim doktorom koji je bio izuzetno cenjen, a onda je počeo da se bavi politikom i gostove po obskurnim podcastima da priča o vanzemaljcima. To je isti taj slučaj. Tako da biti pametan ne znači samo biti inteligentan. **[15:59]:** Inteligencija jeste veliki deo pameti, jer to je zapravo sposobnost čoveka da brzo uči, da rešava neke jako složene probleme iz glave, da jako dobro zaključuje kada mu se problem jasno predstavi i formuliše, ali ako ti nisi dovoljno racionalan da proveriš svoja uverenja, da sebi kažeš čekaj, stani, Možda ja nisam u pravu, daj da proverim ovo još jednom. Ako si ti lik koji tu svoju inteligenciju zloupotrebi protiv sebe samog, jer si u stanju da smisliš jako dobre argumente za ono u šta želiš da poveruješ, ti si bato gluperda. Tako da, da bismo za nekoga rekli da je pametan, on mora da bude i inteligentan i racionalan. tj. da ima sposobnost da preispituje svoje stavove, jer to je definicija nauke. **[16:43]:** Nauka ne polazi od toga da uzima neke stvari pa postavlja teoriju, već prvo postavi teoriju pa onda pokušava da obori tu teoriju sa svih strana. A inače, ljudi koji su suprotnost od toga, tj. oni koji ne preispituju svoje stavove, oni se na engleskom jeziku zovu ignorants. Jako mi je krivo što mi u srpskom jeziku nemamo reč za taj termin, ali hajde da probam da vam pojasnim. Ignorant je čovjek koji neće znanje, čovjek koji ignoriše činjenice. **[17:10]:** Ti njemu pričaš nešto, ali on drži ruke na ušima i ne želi da čuje bilo šta, što će promeniti njegov trenutni stav, jer to će prosto povrediti njegov ego, a to za njega može biti jako bolno u emotivnom smislu. To je ignorant, pa probajte vi u komentarima da predložite neku novu reč koja bi mogla da opisuje takvog čoveka. E sad, kako se uopšte meri pamet? Svi znate za IQ test. Postoji čak i nekad naprednija verzija IQ testa koja se zove Wechslerov test i to zaista može da vam predvidi uspeh u školi ili u karijeri itd. **[17:45]:** Ti testovi ne mere upravo tu racionalnost, a od toga vam sve zavisi. Ti testovi samo pokazuju koliki je vaš potencijal, ali šta ako neko ima izuzetno visoku ocenu, a onda ga prosto život odvede stran puticom i on nikada taj potencijal ne iskoristi. Ja čak verujem da u većini slučajeva se to zapravo i desi. Ali dobro, to su načini da se izmeri pamet, znači inteligencija plus racionalnost, ali kako se meri glupost. jer nije isto kada ti nešto ne znaš i kada si glup. **[18:16]:** Ti možeš biti inteligentan čoveka koji samo još uvijek nije stigao da sazna neke stvari. Ne možemo reći za takvog čoveka da je glup. Italijanski ekonomista Carlo Cipotta je napravio jednu podelu na četiri tipa ljudi. Prvo, imamo ljude čiji su postupci korisni i njima i drugima, a on je njih nazvao inteligentni ljudi. Zatim, druga grupa su ljudi čiji postupci čine dobro drugima, ali loše njima samima. **[18:42]:** Njih je nazvao naivni. Treća grupa su banditi, koji prave korist za sebe, a štetu drugima. I na kraju imamo glupe ljude čiji postupci štete i njima i drugima. Znači, on ne meri glupost po nekoj skali od 0 do 100, nego je određuje isključivo po posljedicama vašeg delovanja. Tako gledano, jedino ti ljudi koji čine loše i sebi i drugima su zapravo glupi ljudi, jer svi oni ostali, kako god okreneš, ipak čine nešto dobro za nekoga. **[19:10]:** Naravno, najbolje je da istovremeno činiš dobro i sebi i drugima, ali čak i ako si ti proračunati bandit, kao neki političar i na primjer, mi za tebe ne možemo reći da si glup. E sad, iako vam se tako možda ne čini na prvi pogled, zapravo glupi ljudi mogu biti opasniji od bandita. jer šta je fora? Mi kada prepoznamo u društvu nekoga ko je bandit, mi smo svu pažnju usmerili na njega i svi se držimo za svoj novčanik i spremni smo da se pobijemo sa njim. Međutim, sa glupim ljudima je to dosta drugačije jer oni su potpuno nepredvidivi. **[19:44]:** Pošto njihovi postupci nemaju nikakvu logiku, ti ne možeš ni da predpostaviš šta će on danas da uradiš. Da li će danas da baci opušak u suvu travu pored šume ili će da se zaleti kolima 150 na sat u zoni škola. ideće kao onaj lik da se polije limunadom i da misli da je nevidljiv. I to je ono što nas sve potpuno izluđuje i nervira kod ljudske gluposti. Zato što ti pokušavaš na sve načine da se zaštitiš od nekih glupih postupaka, ali nikada ne možeš predvidjeti šta on može sledeće da uradi. **[20:15]:** Pritom, ne možeš čak ni da predvidiš ni ko će to da uradi i tu se osjećaš potpuno nemoćno. Jer brate, to može da bude tvoj komšija koji je profesor na nekom fakultetu. Ma šta profesor? Nobelovac, ne, znači nikad neću zaboraviti, pre nekih 15-ak godina, moja žena i ja smo išli na svoje prvo zajedničko putovanje i idemo u Budimpeštu preko neke agencije. I sad, uzeli smo dole na recepciji ključeve od sobe i idemo ka sobi. **[20:41]:** Međutim, ka nama ide jedna starija gospodja koja je bila s nama u autobusu, dakle i Srbije. I onako unezvereno užrbano ide ka recepciji, zaustavljena se pita, deco, jel znate možda da li sme da se puši u sobama pošto piše da ne sme? Da li sme? Pošto piše da ne sme. Od reči do reči. **[20:57]:** To nikad neću zaboraviti. I to su te situacije koje te učine ono potpuno nespremljenim. Izgleda kao, kao, šššššš. Šta da kažeš na to? Kako da odgovoriš na to pitanje? **[21:07]:** Tu ne možeš da se spremiš na tako nešto, mislim. Ali pored te nepredvidivosti, mnogo veća opasnost koju donosi glupost je to što glupi ljudi mogu lako da se popnu na pozicije moći. Kako do toga dolazi? Prvo, postoje neka istraživanja koja je radio Aleksandar Todorov sa Princetona koji je dokazao da većina ljudi, nekih 70%, procenjuje nečiju kompetentnost samo na osnovu njihovog izgleda. To ti je ona kad ljudi kažu E, po očima mu se vidi da je dobar čovjek. **[21:36]:** Kako može po očima da se vidi? Ajde ne steri, molim te. Znači, to me izluđuje kad čujem. Jer ono, kao, nemoguće da niste čuli za glumce, brate. Ljudi mogu da glume šta hoćeš. **[21:45]:** Značije, oni mogu da plaću ako hoćeš, samo treba reditelji im kaže. Druga stvar koja je također naučno dokazana na Berkleo je da većina ljudi samouverenost poisto većuje sa sposobnošću. Ako je neko dovoljno dobar glumac, ako više priča od drugih, ako je glasniji, ako deluje kao neko ko puca od samopouzdanja, to je ljudima sasvim dovoljno da mu veruju. Sve što kaže. Treća stvar, također naučno dokazana, je da većina ljudi procenjuje da im se ne isplati da se detaljno informišu. **[22:14]:** U fazonu moj glas je samo jedan od nekoliko miliona glasova i tako sam po sebi nije pretravno važan, pa samim tim zašto bih ja sada morao da analiziram, da trošim, ne sate, nego dane svog života i mesece na proučavanje makroekonomije, pravoosuđa, psihologije, samo da bih mogao dobro da procenim da li je neki politički kandidat dovoljno dobar za mene. Aj, brate, baš me briga. Drugim rečima, ljudi se ne udubljuju i to tako funkcioniše odovek. **[22:42]:** I sada, svećete li se da sam rekao da glupost i dalje postoji jer evolucija nagrađuje ljude koji sebe precenjuju i misle da znaju više nego što zapravo znaju? To vam je ona čuvena račenica kad kažete imao sam više sreće nego pameti. **[22:54]:** To je možda i imalo nekog smisla u vremenima kada si mogao svojom glupošću da odvedeš sebe u smrt i možda još nekoliko ljudi, ali mi danas imamo situacije da glupim ljudima, koji isto tako sebe precenjuju, dajemo u ruke nuklearno nauružanje koje može da zbriše celu planetu, dajemo im da se bave finansijskim sektorom u kom jedna pogrešna procena može da nas sve odvede u finansijsku propast. Dajemo im da odlučuju o ekologiji, jer ti isti ljudi koji su sebe precenjili mogu da odluče gde će da se otvori neki rudnik ili gde će da se odlaže radioaktivni otpad koji može sve da nas potruje. Ali to opet ne znači da će glupost u ovim novim vremenima da izumre evolucijom, čak ni za milion godina. Pogledajte samo u kakvom sistemu mi trenutno živimo. Ovaj sistem ne nagrađuje inteligentne ljude koji imaju neke izvanredne sposobnosti, jer da to radi, neurohiruziji, kardiohiruziji i astronauti, što su jedno od najkompleksnijih zanimanja na svetu, oni bi trebali da budu među najbogatijim ljudima na svetu. **[23:57]:** Je li tako? Ne nagrađuje ni kreativnost, jer kao što vidimo, netalentovani muzičari koji se skidaju u goli zarađuju milione, a veliki umetnici koji se bave nekim mega kompleksnim slikarstvom ili vajarstvom, oni ne zarađuju ništa. Isto tako, ovaj sistem ne nagrađuje čak i one ljude koji su jako vredni, pa tako čistačice, radnici na građevini, rudari, svi oni koji ulažu mnogo svoje fizičke snage, svi oni su plaćeni katastrofalno. dok neko recimo koje je nasledio milion evra, on samo treba da ode u banku, stavi tih milion evra na oručenu štenju i po trenutnim kamatama on svaki mesec dobija po 5000 evra na svoj račun, na račun kamete. Ne mora da radi apsolutno ništa, treba mu samo milion evra i da prošete do banke svaki meseca 5000 na računu. **[24:43]:** Da, u svetu sa takvim pravilima, glupost je potpuno nebitna stvar. I samo da rezimiramo, naglasio bih za kraj da definitivno ne treba da se opterećujete nekakvim merenjima i procenama sobstvene inteligencije. Znam da se mnogi ljudi kompleksiraju oko takvih stvari, ali to zaista treba da zanemarite i posebno nemojte nikad raditi one internet IQ testove, jer su svi napravljeni tako da vam laskaju i uvek se plaćaju. Mislim da je jako važno da uvek budete racionalni ispred svega. Znači da budete svesni toga šta ne znate i da konstantno radite na tome. **[25:19]:** A to možete raditi i preko sajta storija.rse. Da ne bežite od novih saznanja i preispitivanja sobstvenih stavova, jer to nije sramota. I još jedna važna stvar je da nikada ne citirate onu čuvenu rečenicu, samo dve stvari su beskonačne, svemir i ljudska glupost, jer to Albert Einstein nikada u svom životu nije izgovorio. A ako mi ne verujete, proverite. Ukoliko vam se dopavao i video, možete me časti kafom. **[25:43]:** Također, u simboličnu donaciju na Patreonu možete gledati sve moje snimke dan ranije, bez reklame, a tu su i besplatni videovi podrške putem dugmića, share, like i subscribe. Vidimo se sledeće nedelje u istom terminu.